Тешко је утврдити када је идеја о нужности очувања и подизања споменика изгинулим ратницима у ослободилачким ратовима Србије обујмила мисао артиљеријског пуковника у пензији др Димитрија Павловића и подстакла његову решеност да се посвети једном племенитом, хуманом, патриотском послу. Да ли 1966, када је као секретар Удружења носилаца Албанске споменице, са групом старих ратника, био на Виду, или 1968, када су поново посетили «острво смрти»? Маузолеј на Виду је био без чувара и без икаквог надзора. Врата су зјапила отворена, а недопустиво запуштен маузолеј почео је да се руинира. Недалеко од њега налазио се казнени завод за малолетнике. Српски хероји и млади грчки преступницина истом парчету земље! Мучнину утиска још више је појачао сусрет с ђацима једне наше школе пред спомеником Леониди, грчком јунаку који је првих дана августа 480. године пре наше ере са својих 300 Спартанаца бранио Термопилски кланац пред најездом Персијанаца и у тој борби сви до последњег су изгинули. У разговору с једним учеником пуковник Павловић је сазнао да су ђаци у Грчкој обишли многе њене знамените споменике, а на питање да ли су посетили и српске маузолеје на Зејтинлику и Виду добио је одговор да им они нису у програму путовања. При том га је ђак мало зачиђено гледао, као даје први пут чуо да тако нешто постоји у Грчкој. Потресени Павловић касније је записао: «Морам признати да је нас, старе ратнике, изненадио такав одговор. Па, не само да нас је изненадио, већ и заболео». Пред Леонидом и његовим Спартанцима била је потопљена Плава гробница, у којој леже кости више од 10.000 непокорних дедова и прадедова те српске деце, избрисано гробље на Зејтинлику, у коме је сахраен 7.441 њихов предак, сви погинули на Солунском фронту у борбама за ослобођење отџбине! На којим традицијама и на чијим светлим примерима да се васпитава тај малди свет у гајењу родољубља?
Пуковника у пензији поражавало је и стање спомен-обележја у земљи.
Пре 35. година др. Димитрије Павловић и стари српски ратници балканских ратова и Првог светског рата основали су Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године у настојању да се сачувају од заборава светли догађаји из историје српског народа и да се младе генерације упознају са вековном борбом својих предака за слободу, са њиховим страдањем, јунаштвом и бескрајном оданошћу отаџбини.
Сваке године рад Друштва одвија се кроз многобројне активности. То су традиционална ходочашћа на острва Крф и Видо, којима је обухваћено и полагање венаца у Гувији, месту где се 1916. године искрцала српска војска, као и одавање почасти славним Дринцима пред спомеником Дринској дивизији у Агиос Матеосу. Друштво, као члан Уније земаља савезница у Првом светском рату сваке године представља нашу земљу на савезничким свечаностима у Солуну, којима се обележава пробој Солунског фронта, а којима претходи комеморација на «Зејтинлику» - Српском војничком гробљу.
Централна прослава поводом Дана примирја и савезничке победе у Првом светском рату одржава се сваке године у Паризу 11. новембра. Делегација Друштва активно учествује у тој церемонији, користећи одлазак у Париз да ода пошту српским ратницима сахрањеним на Српском војничком гробљу у Тијеу.
Сваке године планом који Друштво усвоји, обухваћене су и многе друге активности којима је циљ да се битни датуми, догађаји као и учешће одређених историјом потврђених великих личности у њима, на прави начин обележе. Почасни председник Друштва, господин Слободан Стевић, развијао је годинама изузетно блиску и плодну сарадњу са другим удружењима која припадају Унији и која такође негују сећање на тај период наше заједничке историје, посебно асоцијацијама старих ратника Грчке, Француске и Енглеске, уз помоћ чланова Друштва и Управе. Важно је напоменути да је тај рад свих ових година искључиво волонтерски.