Крф, једно од најлепших медитеранских острва, већ 90 година за Србе има посебан значај. Историјска нужност првог светског рата, која је натерала српску војску, све државне институције и део народа да после повлачења преко Албаније буду на Крфу, позната је већини посетилаца и пре доласка на острво. Али, тек директним суочавањем са споменицима и сведочанствима тог, колико трагичног – толико и славног времена, Србин доживљава преображење. Постаје ходочасник. Тако се остварују речи Чедомира Тодоровића, штампане на Крфу 1917. године.
По традицији успостављеној 1993. године, обавезан је одлазак у центар града, где се налази музеј посвећен боравку Срба на том острву, који је одмах по отварању назван „Српска кућа“ на Крфу. 22. маја 1993. године остварила се замисао, иницијатива и упорно и вредно настојање Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године. Тог дана је пружен још један доказ непроценљивог пријатељства грчког народа. У самом центру града Крфа, у улици Мустаксиди број 19, предата је на коришћење српском народу, бесплатно следећих 99 година, једна од најлепших барокних зграда. Тадашњи градоначелник Крфа Хризантос Сарлис, који је најзаслужнији што смо добили тај непроценљив поклон, рекао је „Ова кућа треба да постане светилиште славне српске историје и велика темељница српско-грчког пријатељства“.
Рестаурација зграде и уређење Музеја извршени су средствима државе Србије. Српску кућу архитектонски је уредио инжењер архитектуре, покојни Сретен Бата Ђорђевић.
Музејску поставку уредио је професор историје и генерал у пензији Милорад Прелевић.
Све то не би било могуће без истинске, можда одлучујуће подршке Војног музеја.